Zaštita voćnih sadnica i biljaka

Zaštita sadnica i biljaka

KLJUCANJE PUPOLJAKA

MREŽA IZNAD JAGODA

KAVEZ ZA VOĆKE

ZAŠTITA OBLIKOVANIH VOĆAKA

Suzbijanje štetočina, bolesti i korova

Biljke u zaštićenom prostoru

izvor - Velika ilustrovana enciklopedija Bašta, Mladinska knjiga Beograd, 2006

kontakt@sadnicevocne.com

Gajenje voćaka

Orezivanje i oblikovanje

Korisni linkovi

Zaštita sadnica i biljaka

Berba i skladištenje

Kalemljenje

Priprema za sadnju

Oblici gajenja voća

Nega voćaka

website-develop.com

Zaštita sadnica i biljaka

Možda ćete stablašice i žbunove voćaka morati da zaštitite od lošeg vremena ili mraza vetrobranom ili paučinastom

folijom. Često je potrebna i zaštita od ptica i drugih životinja.

Zaštita od vetra

Da biste bili efikasni, vetrobrane pravilno održavajte. Ako prirodne prepreke, npr. drveće ili grmlje, postanu tanke,

redovno ih orezujte da bi postale žbunastije. Proverite da li su stubovi podupirača, vetrobranske mreže ili ograde

sigurni, a ako nisu, popravite ih.

Zaštita od mraza

Štetu najčešće prouzrokuju prolećni mrazevi, koji preko noći uništavaju ih oštećuju pupoljke, cvetove ili mlade

plodove. Jaki zimski mrazevi mogu da izazovu i pucanje kore ili odumiranje mladica. U područjima gde su niske

temperature uobičajene, odaberite sadnice koje su predviđene da podnosu takve uslove. U suptropskim područjima

problemi su ređi. Manje stablašice i žbunove prekrijte poliesterskom tkaninom ili pletenom polipropilenskom folijom.

Vrlo slabi mrazevi retko izazivaju ozbiljnije štete: često je opasna tačka -2°C. Trajanje mraza neretko je važnije nego

sama temperatura: - 3°C za 15 minuta može da izazove malo ili nimalo štete, dok za 3 sata takva konstantna

temperatura može da prouzrokuje stvarne gubitke.

Ukoliko se očekuje mraz, jagode, žbunove, pa čak i male stablašice zaštitite paučinastom folijom, jutom ili slojevima

novinskog papira. Tako ćete biljke sasvim prekriti i oko njih zadržati topao vazduh. Svakog dana kada temperatura

pređe tačku smrzavanja uklanjajte pokrivače i ponovo ih stavljajte kada se prognozira mraz. Za više pojedinosti vidi.

Zaštita od ptica

Zimi senice i zimolovke oštećuju cvetne pupoljke tako što jedu hranljivo središte pupoljka, a spoljne ljuske odbacuju.

Ova šteta je ozbiljnija nego gubitak zreIih plodova, jer ptice tako trajno ogoljuju čitave grane, koje moraju temeljno da

se orežu da bi se stvorili novi izbojci, koji neće radati dve ili više sezona. Najbolja zaštita je da se preko stablašica i

žbunova postave mreže. Ukoliko se očekuje sneg, mrežu poduprite ili je privremeno uklonite, jer težina snega na

mreži može da ošteti grane.

I plodove koji dozrevaju zaštitite od ptica: male površine privremeno mogu da se prekriju mrežom, ali na većim

površinama bolje je da se podigne kavez. Nije praktično da se velike stablašice prekrivaju, iako gajeni oblici

oblikovani uz potpornje mogu da se okruže mrežom (pričvršćenom za oslonac). Otvori na mreži moraju da budu

sasvim mali kako kroz njih ne bi prošle ni malene ptice. Jagode u leji zaštitite niskim privremenim kavezom.

Ptice zimi kljucaju pupoljke,

što prouzrokuje trajna

oštećenja i neplodne, ogolele

grane.

Plodove možete da zaštitite tako da

iznad njih napravite okvir visok 1,2 m i

na njega stavite i zavežete mrežu s

otvorima od 2 cm.

Osigurajte i osnovu mreže da ptice i

veverice ne mogu da prođu ispod nje.

Žbunaste voćke ili manje stabiašice možete da zaštitite kavezom od metalnog okvira i žičane ili plastične mreže.

Voćke stablašice uz potporne žice možete

da zaštitite mrežom (s otvorima od 2 cm),

koja je pričvršćena na vrhu i dobro

učvršćena za oslonac.

Suzbijanje štetočina, bolesti i korova

Preporučljivo je da jednom nedeljno biljke pregledate kako biste videli da li ima znakova štetočina i bolesti. Tako one

mogu da se suzbiju u ranom stadijumu, pre nego što prouzrokuju veće štete. Ukoliko sumnjate na virusnu bolest,

potražite stručan savet da biste bili sigurni o čemu je reč. Na viruse su posebno osetljive jagode, maline, loganove

maline, kupine i crna ribizla. Jedino praktično rešenje jeste da zaražene primerke iskopate zajedno s korenjem i

spalite inače, virusi će se proširiti i na okolne biljke.

Vrlo je važno i suzbijanje korova. Uklonite iznikle korove i malčirajte zemljište kako biste sprečili klijanje njihovog

semena. Višegodišnje korove iskopajte ili prskajte čim se pojave. Za više pojedinosti vidi.

Biljke u zaštićenom prostoru

U umereno hladnim krajevima neke voćke mogu da se odgajaju u zaštićenom prostoru. To su sve osetljive voćke i

brojne druge vrste čiji su cvetovi osetljivi na prolećne mrazeve ili traže duži period dozrevanja, kao kruške i mnoge

kasnije sadnice grožđa.

U suptropskoj klimi voćke se retko odgajaju u zaštićenom prostoru, jer tu su jedine klimatske nepogodnosti vrlo

hladna razdoblja i jake kiše, koje većina biljaka može da podnese.

Biljke koje u zaštićenom prostoru treba da budu cele godine najbolje je odgajati u staklenicima. Polituneli su

delimično upotrebljivi, jer u njima je teško održati odgovarajuću temperaturu i provetravanje

U stakleniku posebnu pažnju treba posvetiti održavanju slobodnog strujanja vazduha oko biljaka, kako bi se sprečio

razvoj bolesti koje mogu da se jave pod uticajem povišene temperature i vlage. Potporne žice za oblikovane

stablašice postavite najmanje 30 cm od stakla ili plastike. Suzbijajte sve štetočine i bolesti i primenite dubrivo prema

preporukama koje su navedene u opisu pojedinih vrsta voćaka. Za pojedinosti o orezivanju voćnjaka u stakleniku

(vidi

).

Osetljive voćke posađene u posude, poput agruma, guave, nara i masline, možete da unesete u zaštićen prostor

prema potrebi. U hladnijim krajevima osetljive biljke u posudama stavite u proleće na otvoreno, na osunčane polo-

žaje, a u jesen ih vratite u zaštićen prostor. Zimi biljke držite u stakleniku na temperaturi od najmanje 10-15° C.