Jezgrasto (orašasto) voće
Više stabala i žbunova koji daju orašaste plodove pogodni su za bašte. Potrebno im je sunčano, otvoreno mesto.
Neki od njih, poput kestena, oraha i pekan oraha, izrastaju u velika privlačna stabla. U obliku malih žbunova lepo će
izgledati stablo badema, ali ono će roditi samo ako je klima dovoljno topla. Lesku možete da orežete i tako ćete u
bašti dobiti kompaktne žbunove. U samonikloj bašti posadite ih u neformalne grupe. Većina orašastog voća (orašica)
jednodomna je (osim badema), što znači da se na istoj biljci nalaze i muški i ženski cvetovi.
Orah pekan
Kesteni
Orasi
Lešnici
Pekan orah (Carya illinoinensis)
Pekan orah je listopadno stablo koje naraste uvis do 30 m, a u širinu 15-20 m, pa je zato pogodan samo za velike
bašte. Najbolje uspeva u toplim i umerenim područjima: temperatura viša od 38° C može da prouzrokuje oštećenje
kore stabla i stvaranje nekvalitetnih plodova. Ukoliko temperatura padne ispod 1° C, cvetovi mogu da se oštete. Da bi
biljka cvetala, toj vrsti oraha potrebno je 150-250 sati mirovanja na temperaturi ispod 7° C.
Pekan je jednodomna biljka. Na istom stablu muški cvetovi se često otvore pre ženskih, pa je zato najbolje da se 2 ili
više sadnica odgajaju jedan pored drugog, kako bi se osigurala oplodnja. Oprašuje ih vetar, pa će obilne kiše u
periodu cvetanja nepovoljno uticati na oprašivanje. Tada će i prinos biti slab. Orasi su ovalni, dugački 2-2,5 cm, a
ljuska im je relativno tanka.
Mesto i sadnja
Odaberite selektovane sadnice koje su bile nakalemljene na sejance pekan oraha, jer stabla odgajena iz semena
često daju nekvalitetne plodove. Pekan će vrlo brzo da razvije dugačak vretenast koren, pa zato sadite mlada stabla:
retko se primaju starije biljke zapetljanih korenova gajene u saksijama. Ovim voćkama potrebno je mesto zaštićeno
od snažnih vetrova, a uspevaju u dubokoj, plodnoj zemlji pH vrednosti 6-6,5.
Uobičajena nega
Godišnje upotrebite 70-140 g izbalansiranog đubriva po 1m2. Redovno plevite, a stabla zalivajte u sušnim periodima
sve dok se ne prime. Pekan orasi donekle podnose sušu, ali tokom letnjih meseci neophodna im je velika količina
vode.
Ovo stablo retko napadaju štetočine i bolesti. Povremeni problem stvaraju trulež korena, koju izaziva Phytophthora i
lisne vaši.
Orezivanje i oblikovanje
Pekan orahe od početka gajite sa glavnom provodnicom. Kada se stabla utvrde, biće potrebno samo da im se
uklanjaju preguste, izukrštane i odumrle grane.
Berba i skladištenje
Stablo daje prvi prinos posle 5 godina, a punu rodnost dostiže nakon 10-15 godina. Orasi se obično beru ručno.
Nekoliko meseci možete da ih čuvate na hladnom, suvom i provetrenom mestu.
Razmnožavanje
Najčešći način razmnožavanja jeste kalemljenje na popravljen spoj selektovanih sadnica na snažan sejanac pekana
u plastičnim kontejnerima, jer njihovo dugačko korenje osetljivo je na oštećenja prilikom presađivanja.
Bademi
PREPORU Č LJIVI PEKAN ORASI
'Desirable' 'Elisabeth' 'Elliot' 'Mohavvk' 'Moore' 'Moreland'
PEKAN ORASI
Kesten (Castanea sativa)
Pitoimi kesten je listopadno stablo koje cveta leti i naraste uvis do 30 m, a u širinu 15 m. Jednodomno je i
oprašuje ga vetar. Nekim sadnicama trebaće oprašivač. Sjajni, tamnosmeđi plodovi najbolje se razvijaju u
područjima s hladnim zimama i toplim letima. U ljusci se najčešće nalaze 2 ili 3 kestena, a kod nekih
sadnica, npr. „Marron de Lyon" i „Paragon", samo je jedan kesten.
Mesto, sadnja i uobičajena nega
Kestenu je potrebna plodna zemlja koja dobro zadržava vlagu. Između stabala ostavite 10-12 m razmaka (vidi Sadnja
voćke stablašice ). Mlada stabla zalivajte, a zemlju redovno plevite. Dobro pripremljeno tlo ne treba da se đubri. Stablo
ponekad napada puza.
Orezivanje i oblikovanje
Odgajajte ga kao visoko stablo sa središnjom provodnicom. S ukorenjenih stabala uklonite preguste, izukrštane ili
odumrle grane.
Berba i skladištenje
Stablo će roditi za 4 godine. Plodove uberite u jesen. Otvorite bodljikave Ijuske, kestene potopite 48 sati, uklonite sve
koji su potamneli, zatim ih osušite i ostavite na hladno i provetreno mesto.
Razmnožavanje
Kesten razmnožite od selektovanih sadnica okuliranjem ili kalemljenjem na spoj na sejance pitomog keste na (vidi
PITOMI KESTEN
Leska — Lešnik (Corylus avellana i C. maxima)
Lesku cenimo zbog zimskih resa i zbog lešnika. Bez orezivanja izraste u 4-5 m visok i širok žbun. Biljka je listopadna
i jednodomna. Najbolje rađa tokom svežih i vlažnih leta. Potrebno joj je 800-1200 sati temperature ispod 7° C.
Zimske temperature niže od -10° C mogu da oštete muške cvetove (rese), a ženski su najčešće manje osetljivi.
Spoljašnja čašica (calux) leske ne prekriva plod sasvim. Lambertov lešnik (pitoma leska) ima čašicu koja je duža od
ploda, pa ga prerasta. Jedna od podvrsta pitome leske ima nabrane čašice i poznata je kao nabrana leska. Ovu
biljku oprašuje vetar, a neke vrste su i samooprašive.
Među preporučljive samooprašive sadnice leske ubrajaju se 'Cosford' i 'Nottingham' (syn. 'Pearson's Prolific').
Preporučljiva sadnica samooplodne pitome leske jeste 'Kentish Cob'. Lešnici obeju vrsta su smeđi i jajastog oblika.
Leska i Lambertov lešnik
Mesto i sadnja
Po mogućnosti, zaklonjeno i polusenovito mesto. Najbolja je zemlja sa pH 6. Izuzetno plodna zemlja podstiče bujan
vegetativan rast, ali zato biljka slabo rađa. Važna je i odgovarajuća količina vlage, kao i dobra oceditost. Lesku
Uobičajena nega
Redovno plevite i malčirajte. Zalivajte tokom sušnog vremena. Neplodnom zemljištu u proleće dodajte 100 g/m 2
izbalansiranog đubriva. Sa stablima najčešće nema problema, ali plodovi privlače žižak, protiv koga baštovani
amateri nemaju delotvorna hemijska sredstva.
Orezivanje i oblikovanje
Šumsku lesku i pitomi lešnik obično odgajamo kao žbunove s otvorenom sredinom, sa 45 cm visokim stablom i 8 do
12 glavnih grana. Mladim biljkama zimi orežite provodnice na 55 cm, jer tako se razvijaju kvalitetne bočne grane.
Uklonite izbojke koji rastu nisko na glavnom stablu i sve druge, osim najsnažnijih i najbolje raspoređenih. Zimi ih
skratite za 1/3. Iduće zime uklonite sve prejake, uspravno izrasle grane i prema potrebi orežite i bočne izbojke da
biste dobili lepo oblikovan žbun.
Odrasli žbunovi imaće veći prinos ako ih orežete pred kraj leta, primenjujući način poznat pod nazivom „lomljenje".
Polomite duže bočne izbojke na polovine, pa ih ostavite da vise. Zbun će tako da se „otvori" i omogući razvoj većeg
broja ženskih cvetova. Zimi, kada rese oslobađaju polen, polomljene izbojke skratite na 3 ili 4 pupoljka. Uklonite stare
i preguste izbojke.
LOMLJENJE LESKE
Berba i skladištenje
Leska će roditi nakon 3-4 godine. Lešnike skupite kad omotači plodova požute. Ostavite ih da se osuše i zatim ih
uskladištite.
Razmnožavanje
Za razmnožavanje možete da upotrebite korenove izbojke. Uzmite ih zimi, i to svaki izbojak s komadom korenovog
busena, pa ih odgajajte u leji ili odmah presadite na stalno mesto. Stabla u jesen mogu da se razmnože i
jednostavnim grebeničenjem.
Orah (Juglans regia)
Orah (strogo uzevši - persijski orah) jeste listopadno stablo koje naraste uvis i do 18 m, a isto toliko i u širinu.
Pogodan je samo za velike bašte. Zbog plodova uvek sadimo imenovane sadnice, jer sadnice često rode
nekvalitetne plodove. Orah je jednodomno stablo, a oprašuje ga vetar. Većina biljaka je samooplodna, ali neke
sadnice stvaraju muške rese i polen pre nego što budu zreli ženski cvetovi. Da biste rešili taj problem, u blizini
posadite i oprašivač, npr. stari francusku sadnicu 'Franquette'. Orahu je potrebno 500-1000 sati temperature ispod 7°
C. U tvrdoj drvenastoj ljusci razvija se semenka: orahovo jezgro.
Mesto, sadnja i uobičajena nega
Najbolje je dobro propusno zemljište koje zadržava vlagu. Orahu pogoduje pH 6,5-7, ali podnosi i kiselija zemljišta.
Cvetovi i mladi izbojci osetljivi su na hladnoću, pa izbegavajte sadnju na hladnim mestima. Orah ima dugačak,
vretenast koren, pa zato odaberite mlade, a ne stare biljke pregustog korena odgajene u posudi. Orah posadite
Orahu će biti potrebno dugo vremena da se primi, ali nakon 2 ili 3 godine, kada se dobro razvije korenov sistem,
stablo će započeti snažniji rast. Probleme izaziva bakterijska lisna pegavost.
PREPORU Č LJIVI ORASI
Sve navedene sadnice samooplodne su 'Broadview' 'Buccaneer' 'Franquette' 'Lara' 'Mayette' 'Parisienne'
Orezivanje i oblikovanje Orah odgajajte kao stablašicu s glavnom provodnicom. Orezujte ga sredinom zime, jer u periodu mirovanja stablo neće ispuštati sok. Uklonite sve snažne izbojke koji su pod oštrim uglom u odnosu na deblo, a ostavite ujednačenu okosnicu ravnomerno raspoređenih grana. Orezivanje posle toga neće biti potrebno. Zimi će biti potrebno samo da se orežu preguste, izukrštane ili zbijene grane i prema potrebi uklone one odumrle. Berba i skladištenje Proći će i nekoliko godina pre nego što orah počne da donosi plodove. Orahe za konzervisanje uberite leti, pre nego što im otvrdnu zelene kore i ljuske. Na početku jeseni kora će pući, pa će se pojaviti orah u čvrstoj ljusci. Uberite ih pre nego što ljuske izgube boju. Orahe očistite i pažljivo osušite. Čuvajte ih na hladnom, provetrenom i pomalo vlažnom mestu.Razmnožavanje Uobičajeni načini razmnožavanja jesu kalemljenje na popravljen spoj (kalemljenje i razmnožavanje ) il i pločasto okuliranj e (pločasto okuliranje ) sadnica na podlogu američkog crnog oraha (Juglans nigra). U hladnijim krajevima kalemljeno stablo mora da bude pod staklom sve dok se kalem ne primi. Nakon toga možete da prenesete posudu napolje na zaštićeno mesto. Mlada stabla u jesen ili zimi presadite na stalno mesto. Badem (Prunus dulcis) Neorezan, slatki badem naraste uvis i 5-6 m, a tolika mu je i širina. Redovno rađa samo na područjima s toplim, suvim letima i zimama bez mraza. Potrebno mu je 300-500 sati temperature ispod 7° C. U hladnijim područjima često se odgaja kao ukrasna biljka. Bademe oprašuju insekti. Većina sadnica delimično je samooplodna, ali prinos će biti bogatiji ako je u blizini zasađen i oprašivač. Plodovi su pljosnati i zašiijeni, s rupičastim omotačem.Mesto, sadnja i uobičajena nega Bademima je potrebno zaštićeno mesto bez mraza i dobro propusna zemlja pH vrednosti, po mogućstvu, 6,5. Posadite ih na razmake od 6 do 7 m (vidi Sadnja voćke stablašice ). Gajenje badema slično je gajenju bresaka (gajenje bresaka ). Stabla badema ponekad zahvata kovrdžavost breskve i bakterijski rak. Orezivanje i oblikovanje Bademe obično orezujemo i odgajamo kao žbunove, slično breskvama (orezivanje breskve ). P lodovi će narasti na jednogodišnjim granama. Da biste podstakli svež rast, leti sa čvrsto ukorenjenih stabala uklonite 1/4 starih izbojaka koji su rađali u prethodnim sezonama. Berba i skladištenje Badem će roditi posle 3-4 godine. Plodove uberite kada im kožasti omotači počnu da pucaju. Pre skladištenja plodove očistite i osušite. Razmnožavanje Bademe najčešće razmnožavamo pločastim okuliranjem (razmnožavanje ). Pod loge zavise od vrste zemljišta: u suvim područjima obično se koriste bademovi sejanci, dok su breskvini sejanci pogodniji za teža zemljišta.
ORASI
PREPORU Č LJIVI BADEMI
'Balatoni' 'Macrocarp 'Titan'
BADEMI
PREPORU Č LJIVI PEKAN ORASI
'Desirable' 'Elisabeth' 'Elliot' 'Mohavvk' 'Moore' 'Moreland'
PREPORU Č LJIVI ORASI
'Broadview' 'Buccaneer' 'Franquette' 'Lara'Sve navedene sadnice samooplodne su
PREPORU Č LJIVI BADEMI
'Balatoni' 'Macrocarpa' 'Titan'
LOMLJENJE LESKE 'Mayette' 'Parisienne'
izvor - Velika ilustrovana enciklopedija Ba š ta, Mladinska knjiga Beograd, 2006
FRUIT COMPANY © 2019 | POLITIKA PRIVATNOSTI