Dud pripada porodici Moraceae. Crni dud dostiže visinu od 6 do 10 m i odgaja se zbog plodova. Beli dud (M. alba) retko se odgaja zbog plodova i raste do 3 m. Potreba za „hlađenjem" izuzetno je velika i stabla kasno otpočinju vegetaciju.
Mesto i sadnja
Preporučljiva su vlažna, lako kisela zemljišta. Dud se obično odgaja na sopstvenom korenju i samooplodan je. Sadite ga od kraja jeseni do zime na razmacima od 8 do 10 m; u hladnim krajevima sadite ga u proleće.
Tokom suvog vremena zalivajte ga i malčirajte. Dud obično ne napadaju ni štetočine, ni bolesti.
Orezivanje i oblikovanje
Dud se odgaja kao polustablašica ili stablašica. Orezujte ga samo toliko da utvrdite okosnicu od 4 ili 5 grana, a posle toga uklanjajte loše smeštene ili preguste grane. Stabla orezujte zimi, kada sasvim miruju, jer kada se početkom proleća ili u jesen mladice orezuju ili oštete, obilno „plače" i korenje. Ako se to dogodi, ranu odmah spržite vrućim žaračem ili nekom drugom gvozdenom alatkom.
Berba i skladištenje
Pred kraj leta berite sasvim zrele plodove ili ih ostavite da padaju na odgovarajuću pripremljenu prostirku (npr. plastičnu foliju), da bi ostali čisti. Dud jedite svež ili ga zamrznite.
Razmnožavanje
Dud može da se razmnožava kako jednostavnim ili vazdušnim grebeničenjem, tako i 18 cm dugačkim zrelim reznicama s „petom".
CRNI DUD
izvor - Velika ilustrovana enciklopedija Bašta, Mladinska knjiga Beograd, 2006