Voćke iz ove grupe najveći su predstavnici u bašti. Mogu da se podele u dve glavne grupe: „jezgričavo voće" (npr. jabuke i kruške), koje u plodu ima jezgro sa semenkama, i „koštunjavo voće" (npr. trešnje i kajsije), s tvrdom središnjom košticom. Postoje i voćke koje ne mogu da se uvrste ni u jednu od ovih grupa, npr. smokve, dud i kaki.
Gajenje voćaka stablašica predstavIja dugotrajan posao koji treba brižljivo da se isplanira. Veoma su važni veličina i oblik stabla. Ukoliko ih ostavite da prirodno rastu, mnoga stabla će za prosečnu baštu postati nepraktično velika. Zato su dobijeni manji oblici koji se odgajaju na patuljastim podlogama, ali voćke možete da oblikujete i orezujete kao lepeze, palmete ili kordonce i da ih gajite uza zidove ili ograde, a za to je dovoljan i najmanji prostor.
Treba da se uzmu u obzir i brojni uslovi za gajenje voćaka. Mnoge voćke su samosterilne i, da bi rodile, potrebna im je najmanje jedna odgovarajuća sadnica iste vrste koji će biti oprašivač. I mnoga samooplodna stabla daju bolje rodove ako su u blizini oprašivači.
Neke vočke, npr. smokve, više vole dugu toplu vegetacionu sezonu i teško se odgajaju u hladnijem podneblju. Da biste ih zaštitili i poboljšali im veličinu ploda, rod i ukus, odgajajte ih u zaštićenom prostoru.
Kada voćku odaberete i posadite, važno je da sledite tačne načine orezivanja. Dobrim orezivanjem ne oblikujete samo jaku okosnicu grana, nego godinama podstičete i održavate najveću moguću rodnost.