Orezivanje i oblikovanje



Za davanje dobrog roda, stabla i žbunovi voćaka traže ispravno i redovno orezivanje, a u mnogim slučajevima i oblikovanje. Jačina i način orezivanja zaviše od željenog oblika i vremena dozrevanja plodova, habitusa i vrste voća. Tako, npr., srazmerno ograničeno orezivanje treba da se primeni kod stvaranja žbunastog oblika otvorene sredine, dok je ono osetno jače potrebno prilikom oblikovnog orezivanja, kao i za oblik lepeze ili horizontalne palmete, kako bi se stvorila simetrična mreža kvalitetno oblikovanih ogranaka.

Svrha orezivanja i oblikovanja



U početku je mlada stabla i žbunove potrebno orezati i oblikovati da bi se stvorio željen oblik (npr. žbun) i da bi se razvila snažna, ujednačena osnova stabla. Kod učvršćenih biljaka svrha naknadnog orezivanja jeste održavanje zdravlja i oblika biljke, kao i obezbeđivanje dobrog roda.

Orezivanje



To je postupak proređivanja neželjenih mladica i grana, koje mogu da naruše okosnicu biljke, ili onih koje su neproduktivne. Ispravno orezivanje održava otvorenu, ali ne pregustu strukturu, koja omogućava maksimum sunčeve svetlosti potrebne za dozrevanje plodova i pojednostavljuje prskanje i berbu. U orezivanje se ubraja i uklanjanje odumrlih, oštećenih ili starih neplodnih grana.

Da bi se stvorio određen oblik, kod mladih biljaka orezivanje može da se kombinuje s oblikovanjem. Neželjene mladice sasvim se uklanjaju, dok se ostale skraćuju kako bi se podstakao rast bočnih izbojaka. Učvršćeno rodno stablo, žbun ili biljka orezuju se zbog podsticanja optimalnog rasta i stvaranja plodova.

Oblikovanje



To je postupak izbora grana, a u mnogim slučajevima i vezivanja mladica da bi se stvorio određen oblik. Za gajene oblike bliske prirodnoj formi, kakav je, npr., žbun, potrebno je mnogo manje oblikovanja nego za lepezu, koja je nastala preciznim izborom, razmicanjem i vezivanjem pojedinih mladica za oslonac.

Prejako i preslabo orezivanje



Obratite pažnju da ne orezujete prejako ili preslabo, jer to ograničava rodnost i može da podstakne razvoj bolesti. Jako orezivanje u više navrata izaziva pojačan i bujan vegetativan rast i malo ili nimalo plodova, jer cvetni pupoljci ne mogu da se razviju. To je posebno štetno za biljke koje su već bujne. Premalo orezivanja stvara previše nabijenih grana, koje primaju isuviše malo sunca neophodnog za dozrevanje plodova. Grane međusobno mogu da se dodiruju, što neretko prouzrokuje bolest kakva je, npr., rak izazvan gljivicom iz roda Nectria. Preslabo orezivanje mladog stabla može da doprinese i ranom prevelikom prinosu, zbog čega stablo često zakržlja, a preopterećenost plodovima može da slomi grane.

Kada orezivati



Vreme orezivanja zavisi kako od određenih postupaka, tako i od vrste voća. Kod postupaka orezivanja koji su ovde opisani i kod pojedinog voća „prva godina" se odnosi na prvih 12 meseci posle sadnje, „druga godina" na narednih 12 meseci itd.

Zimsko orezivanje je uobičajena praksa na svim neoblikovanim jabukama, kruškama, dunjama i mušmulama, na vinovoj lozi i na crnim, crvenim i belim ribizlama, ogrozdima i borovnicama. Orezivanje neoblikovanih stabala koštunjavog voća (šljiva, trešnja, breskva, nektarina i marelica) mora da se odloži do proleća (za mlada stabla) ili do leta (za učvršćena stabla), kako bi se smanjio rizik od zaraze bolešću srebrnolikosti listova. Prolećno orezivanje važno je na oblikovanim stablima voćaka, vinovoj lozi, ribizlama i ogrozdima. To im smanjuje bujnost i drži ih unutar ograničenog prostora, a i usredsređuje snagu biljke na stvaranje plodova. Mnoge vrste jezgričavog voća orezuju se odmah posle donošenja plodova.

Kako orezivati



Kada odlučite da orezujete stabla jabuke ili kruške, proučite obavezno podatke o bujnosti pojedinih sadnica i celog stabla. Bujne grane trebalo bi da se orezuju lagano. To je obično temeljno proređivanje jednog dela mladica, dok se preostale uopšte ne orezuju. Slabe grane orežite snažnije, ali najpre proverite da li postoje bolesti, kao što je rak koji prouzrokuje kržljavost.

Gde rezati



Važno je uvek da se oreže odmah iznad zdravog pupoljka i načini gladak rez. Orezivanje između dva pupoljka ili ostavljanje neravnog reza može da prouzrokuje odumiranje mladice ili da pojača njenu osetljivost na bolesti. Ukoli- ko uklanjate celu mladicu ili granu, odsecite je u tački iz koje raste, ali nemojte da ogulite koru i oštetite deo tkiva ležišta iz kojeg mladica ili grana rastu. Pre nego što završite gornji rez, načinite manji donji rez da biste sprečili otkidanje grane ili kore. Odsecite ili do tačke rasta grane, ili do zdrave i dobro smeštene grane koja će poslužiti kao pogodna zamena. Ako preostali deo grane ostavite kratak, odsečen kraj će odumreti i pored zaceljivanja. Oštrim nožem odsecite sve neravne krajeve.
Preslabi i prejako orezivanje
OREZIVANJE SADNICE DO PUPOLJKA
OREZIVANJE SADNICE
OREZIVANJE DO PROVODNICE
OREZIVANJE DO PUPOLJKA


Rez napravite odmah iznad pupoljka pod uglom od 45° (od pupoljka prema gore). Nemojte da sečete previše blizu, jer pupoljak možete da oštetite, a ni predaleko, jer stabljika može da odumre.

Kao i kada radite rez do pupoljka, načinite kos rez od rezervne grane prema gore.
OREZIVANJE DO PROVODNICE


Napravite gladak rez ne zadirući u ležište grane (vidi malu sliku, gore). Tako je stablo manje osetljivo na bolesti, a rana brže zaceljuje (vidi malu sliku, dole).

Gde načiniti rez

Nepravilno orezivanje

PRESLABO OREZIVANJE

Stablo koje se orezuje neredovno, ili vrlo malo, razviće
preguste mladice koje neće moći da prime dovoljno
svetlosti potrebne za dozrevanje plodova. Zato oni mogu
da budu sitni. Pri međusobnom trenju grana povećava se
opasnost od odredenih bolesti.
PREJAKO OREZIVANJE

Prejako orezano stablo može da podstakne rast mnogih
bujnih vegetativnih mladica. Te mladice stvaraju malo
cvetnih pupoljaka, ili ih uopšte ne stvaraju, pa će i rod
biti slab.
Oblikovanje na trskama
Rezanje grane
Rezanje grane
Rezanje grane
Rezanje grane

Rezanje grane

1.
Voćarskom testerom načinite prvi
rez približno 30 cm od debla. Secite
odozdo, pod pravim uglom u odnosu
na granu, otprilike ukupne debljine
grane.
2.
S gornje strane grane, malo iznad prvog
reza, započnite drugi rez. Secite pravo, a
ako grana pukne, kora će se odlomiti
samo do prvog reza.
3.
Pri poslednjem rezu pripazite da na vrhu
ne oštetite ivicu kore ili ležište grane uz dno.
Zato secite odozdo, pa odozgo, dok se
rezovi ne susretnu.
4.
Oštrim nožem izravnajte oštre ivice. Površina će pre sama da zaraste ako ne dirate ivicu kore i ležište grane. Nemojte da upotrebljavate premaze za rane, jer oni mogu da zatvore postojeću zarazu.
Orezivanje mlade sadnice
Orezivanje mlade sadnice

Orezivanje mlade sadnice za dobijanje piramidalnog stabla

ZIMA, PRVA GODINA


Da biste stvorili bujne bočne izbojke, stabalce orežite na željenoj visini, koso odmah iznad pupoljka

ZIMA, DRUGA GODINA

Do naredne zime ispod reza
razviće se mnogi bočni
izbojci.

Načini rodnosti


Na koji način ćete voćku orezivati, to zavisi od njene rodnosti. Na primer, trešnje rađaju uglavnom na rodnim izbojcima dvogodišnjih i starijih grana, pa treba uglavnom da se zadrže stare grane. Višnje rađaju na jednogodišnjim izbojcima, pa kod orezivanja ostavite većinu mladih grana, a uklonite neke stare i neplodne.

Oblikovno orezivanje



Mlado stablo obično se kupuje kao jednogodišnja sadnica s bočnim izbojcima. Početno orezivanje sastoji se u zadržavanju odabranih grana i njihovom skraćivanju prema potrebi, kao i uklanjanju svih neželjenih izbojaka. Ako kupite jednogodišnju sadnicu bez bočnih izbojaka, posle sadnje treba da je potkratite do željenog pupoljka. Visina reza zavisi od toga na koji način želite da odgajate stablo. Ovaj postupak podstiče stvaranje bočnih izbojaka. Kada se oni razviju, stablo (sada dvogodišnje) jednako je onom s bočnim izbojcima. S oblikovnim orezivanjem nastavite u prvoj, 2. ili 3. godini, zapravo sve dok ne postignete željen oblik.

Oblikovanje radi rodnosti


Bujnost i plodnost mladica može da se prilagodi podizanjem ili spuštanjem odabranih bočnih izbojaka, ili ako se celo stablo iskosi (kordonci). Vodoravan rast plodniji je od uspravnog, pa bočne grane povežite bliže vodoravnom položaju da bi se stvaralo više plodova. Ako je jedan bočni izbojak manje bujan od drugog i ako je potrebno više bočnih izbojaka, podizanje će podstaći vegetativan rast. Kod utvrdene rodne stablašice ili žbuna orezivanje je važnije nego oblikovanje. Cak i kod neoblikovanog stabla izbojke koji slabije rode ili su neujednačeni možete leti da savijete i zavežete naniže da biste im povećali rod.

Oblikovanje na trskama

1.
Bujnost bočnih grana
oblikovaniih stabala možete da
promenite prilagođavanjem
ugla pod kojim ćete ih odgajati.

Ovaj način ispravlja
neujednačen rast s obe strane
istog stabla.
2.
Na početku ili tokom leta
spustite mlad, bujniji bočni
izbojak zajedno sa trskom
da biste mu smanjili
bujnost.

Drugi izbojak podignite
kako bipočeo brže da
raste. Trske privežite za
žice.
3.
Potkraj leta grane možete da vratite u početan položaj. Trebalo bi da budu približno jednake dužine.
Obuzdavanje prejake bujnosti

Previše bujna stabla koja vrlo brzo stvaraju vegetativan rast na štetu roda mogu da imaju koristi od orezivanja korena. Samo na
jabukama i kruškama može da se primeni prstenasto zarezivanje kore
(vidi
"Prstenasto zasecanje kore"
)
kao krajnji izbor za
smanjivanje bujnosti. Taj postupak ne bi trebalo da se sprovodi na koštunjavom voću jer ono može da odumre. Oba načina
podstiču stvaranje plodnih pupoljaka, pa se korisno delovanje vidi posle 1-2 godine u pojačanom cvetanju i donošenju plodova.

Orezivanje korena


Korenje stablašica može da se orezuje u bilo koje doba, ali samo u periodu mirovanja. Prilikom orezivanja korena
mladog stabla najpre oko njega iskopajte jarak i izvadite stablo, pa oprezno uklonite zemlju s vlaknastog korenja.
Pripazite da ga ne oštetite. Skratite deo debelog korenja, a potom stablo presadite, zemlju dobro učvrstite i uz stablo
postavite kolac.

Veća stabla orezuju se na mestu, i to tako da zimi orežete jednu stranu korenovog sistema, a drugu stranu za
godinu-dve. Da biste to izveli efikasno, u zavisnosti od veličine stabla iskopajte jarak širok 45 cm -1,2 m, tako da
ogolite glavno korenje. Svaki koren skratite i uklonite. Jarak ispunite zemljom, učvrstite je, a površinu malčirajte. U
nekim slučajevima biće potrebno da postavite oslonac dok se stablo sasvim ne učvrsti.

Orezivanje u zaštićenom prostoru


Grane i izbojke biljaka u stakleniku orežite tako da ne dodiruju staklene ili plastične površine, jer tu može da ih sprži
sunce, rast može da bude ograničen, a izbojci oštećeni. Redovno orezivanje omogućava da više svetla prodre do
plodova koji se razvijaju i tako se pospešuje dozrevanje.

Podmlađivanje


Ako je stablo prestaro da dobro rodi, ako je trulo ili ako su mu grane ili deblo veoma bolesni, treba da ga iskopate i
spalite. Ako su deblo i glavne grane neoštećeni, a krošnja pregusta, stablo može da se obnovi postupkom
podmlađivanja, posle čega je potrebna ispravna re- dovna nega.

Podmlađivanje se na koštunjavom voću sprovodi u proleće ili leto, a zimi na jabukama, kruškama i ostalom
jezgričavom voću. Izrežite sve odumrle, oštećene, bolesne grane ili one koje su toliko niske da s plodovima vise sve
do tla. Uklonite i grane koje su preguste ili ukrštene s drugim, jer one zasenjuju plodove u razvoju, a ako dolazi do
međusobnog trenja grana, one mogu da postanu osetljive na rak i ostale bolesti. Na bujnim stablima preporučljivo je
da se to orezivanje izvodi postepeno, duže od godinu dana. Temeljno orezivanje odjednom može da podstakne još
bujniji vegetativan rast. Kada završite početno proređivanje, izvedite preciznije orezivanje, npr. proređivanje rodnih
izbojaka (kao što je opisano kod redovnog orezivanja u predstavljanju pojedinih voćaka). Možete da nabavite i
hemijske inhalatore za obuzdavanje ponovnog razvoja mlazova uz rezove, ali ne preporučuju se premazi za rane, jer
mogu da zatvore moguće zaraze.

Orezivanje korena radi povećavanja rodnosti

Orezivanje korena sadnice radi povećavanja rodnosti
Orezivanje korena sadnice radi povećavanja rodnosti
Orezivanje korena sadnice radi povećavanja rodnosti
1.
Kočićem i konopcem označite oko stabla
položaj jarka. Jarak bi celom dužinom trebalo
da bude jednako udaljen od debla, na širini
najudaljenijih grančica krošnje.
2.
Na obeleženoj liniji oko stabla iskopajte
jarak. Trebalo bi da bude najmanje 45 cm
širok i približno 60 cm dubok.
3.
Pri dnu jarka vilama ukionite
zemiju s debelog korenja.
Pripazite da ne oštetite
vlaknasto korenje.
4.
Sa svih strana jarka voćarskom
testerom odvojte drvenasto
korenje. Na orezujte vlaknasto
korenje.
5.
Jarak ispunite zemljom, dobro je učvrstite, a da biste zadržali vlagu i pomogli stablu da se utvrdi, površinu prekrijte organskim malčem.

Obnavljanje zapuštenog stabla

Obnavljanje zapuštenog stabla
1.
Da biste u krošnju doveii
vazduh i svetlost, uklonite
preguste grane i one koje su
zbijene ili se ukrštaju. Grane
odsecite uz deblo ili do bujne
bočne grane koja raste
pravo.
2.
Sve grančice koje su
oštećene ili su ih napale bolesti,
kao što je rak (na ovoj slici),
treba potpuno da se ukione ili
orežu do zdravog izbojka.
izvor - Velika ilustrovana enciklopedija Bašta, Mladinska knjiga Beograd, 2006
kontakt@sadnicevocne.com

FRUIT COMPANY © 2019 | POLITIKA PRIVATNOSTI
Gajenje voćaka
Orezivanje i oblikovanje
Korisni linkovi
Zaštita sadnica i biljaka
Berba i skladištenje
Kalemljenje
Priprema za sadnju
Oblici gajenja voća
Nega voćaka
[Jabuke][Kruske][Šljive][Breskve][Mini breskve][Nektarine][Kajsije][Dunje][Orah][Lešnik][Mušmule][Višnje][Trešnje][Aronija]
website-develop.com
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Facebook-u
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Instagram-u
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Pinterest-u
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Youtube-u
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Linkedin-u