Za davanje dobrog roda, stabla i žbunovi voćaka traže ispravno i redovno orezivanje, a u mnogim slučajevima i oblikovanje. Jačina i način orezivanja zaviše od željenog oblika i vremena dozrevanja plodova, habitusa i vrste voća. Tako, npr., srazmerno ograničeno orezivanje treba da se primeni kod stvaranja žbunastog oblika otvorene sredine, dok je ono osetno jače potrebno prilikom oblikovnog orezivanja, kao i za oblik lepeze ili horizontalne palmete, kako bi se stvorila simetrična mreža kvalitetno oblikovanih ogranaka.

Svrha orezivanja i oblikovanja

U početku je mlada stabla i žbunove potrebno orezati i oblikovati da bi se stvorio željen oblik (npr. žbun) i da bi se razvila snažna, ujednačena osnova stabla. Kod učvršćenih biljaka svrha naknadnog orezivanja jeste održavanje zdravlja i oblika biljke, kao i obezbeđivanje dobrog roda.

Orezivanje

To je postupak proređivanja neželjenih mladica i grana, koje mogu da naruše okosnicu biljke, ili onih koje su neproduktivne. Ispravno orezivanje održava otvorenu, ali ne pregustu strukturu, koja omogućava maksimum sunčeve svetlosti potrebne za dozrevanje plodova i pojednostavljuje prskanje i berbu. U orezivanje se ubraja i uklanjanje odumrlih, oštećenih ili starih neplodnih grana.

Da bi se stvorio određen oblik, kod mladih biljaka orezivanje može da se kombinuje s oblikovanjem. Neželjene mladice sasvim se uklanjaju, dok se ostale skraćuju kako bi se podstakao rast bočnih izbojaka. Učvršćeno rodno stablo, žbun ili biljka orezuju se zbog podsticanja optimalnog rasta i stvaranja plodova.

Oblikovanje

To je postupak izbora grana, a u mnogim slučajevima i vezivanja mladica da bi se stvorio određen oblik. Za gajene oblike bliske prirodnoj formi, kakav je, npr., žbun, potrebno je mnogo manje oblikovanja nego za lepezu, koja je nastala preciznim izborom, razmicanjem i vezivanjem pojedinih mladica za oslonac.

Prejako i preslabo orezivanje

Obratite pažnju da ne orezujete prejako ili preslabo, jer to ograničava rodnost i može da podstakne razvoj bolesti. Jako orezivanje u više navrata izaziva pojačan i bujan vegetativan rast i malo ili nimalo plodova, jer cvetni pupoljci ne mogu da se razviju. To je posebno štetno za biljke koje su već bujne. Premalo orezivanja stvara previše nabijenih grana, koje primaju isuviše malo sunca neophodnog za dozrevanje plodova. Grane međusobno mogu da se dodiruju, što neretko prouzrokuje bolest kakva je, npr., rak izazvan gljivicom iz roda Nectria. Preslabo orezivanje mladog stabla može da doprinese i ranom prevelikom prinosu, zbog čega stablo često zakržlja, a preopterećenost plodovima može da slomi grane.

Kada orezivati

Vreme orezivanja zavisi kako od određenih postupaka, tako i od vrste voća. Kod postupaka orezivanja koji su ovde opisani i kod pojedinog voća „prva godina" se odnosi na prvih 12 meseci posle sadnje, „druga godina" na narednih 12 meseci itd.

Zimsko orezivanje je uobičajena praksa na svim neoblikovanim jabukama, kruškama, dunjama i mušmulama, na vinovoj lozi i na crnim, crvenim i belim ribizlama, ogrozdima i borovnicama. Orezivanje neoblikovanih stabala koštunjavog voća (šljiva, trešnja, breskva, nektarina i marelica) mora da se odloži do proleća (za mlada stabla) ili do leta (za učvršćena stabla), kako bi se smanjio rizik od zaraze bolešću srebrnolikosti listova. Prolećno orezivanje važno je na oblikovanim stablima voćaka, vinovoj lozi, ribizlama i ogrozdima. To im smanjuje bujnost i drži ih unutar ograničenog prostora, a i usredsređuje snagu biljke na stvaranje plodova. Mnoge vrste jezgričavog voća orezuju se odmah posle donošenja plodova.

Kako orezivati

Kada odlučite da orezujete stabla jabuke ili kruške, proučite obavezno podatke o bujnosti pojedinih sadnica i celog stabla. Bujne grane trebalo bi da se orezuju lagano. To je obično temeljno proređivanje jednog dela mladica, dok se preostale uopšte ne orezuju. Slabe grane orežite snažnije, ali najpre proverite da li postoje bolesti, kao što je rak koji prouzrokuje kržljavost.

Gde rezati

Važno je uvek da se oreže odmah iznad zdravog pupoljka i načini gladak rez. Orezivanje između dva pupoljka ili ostavljanje neravnog reza može da prouzrokuje odumiranje mladice ili da pojača njenu osetljivost na bolesti. Ukoli- ko uklanjate celu mladicu ili granu, odsecite je u tački iz koje raste, ali nemojte da ogulite koru i oštetite deo tkiva ležišta iz kojeg mladica ili grana rastu. Pre nego što završite gornji rez, načinite manji donji rez da biste sprečili otkidanje grane ili kore. Odsecite ili do tačke rasta grane, ili do zdrave i dobro smeštene grane koja će poslužiti kao pogodna zamena. Ako preostali deo grane ostavite kratak, odsečen kraj će odumreti i pored zaceljivanja. Oštrim nožem odsecite sve neravne krajeve.

Rez napravite odmah iznad pupoljka pod uglom od 45° (od pupoljka prema gore). Nemojte da sečete previše blizu, jer pupoljak možete da oštetite, a ni predaleko, jer stabljika može da odumre.

Kao i kada radite rez do pupoljka, načinite kos rez od rezervne grane prema gore.

Napravite gladak rez ne zadirući u ležište grane (vidi malu sliku, gore). Tako je stablo manje osetljivo na bolesti, a rana brže zaceljuje (vidi malu sliku, dole).

Gde načiniti rez

Nepravilno orezivanje

Rezanje grane

Oštrim nožem izravnajte oštre ivice. Površina će pre sama da zaraste ako ne dirate ivicu kore i ležište grane. Nemojte da upotrebljavate premaze za rane, jer oni mogu da zatvore postojeću zarazu.

Orezivanje mlade sadnice za dobijanje piramidalnog stabla

Da biste stvorili bujne bočne izbojke, stabalce orežite na željenoj visini, koso odmah iznad pupoljka

Načini rodnosti

Na koji način ćete voćku orezivati, to zavisi od njene rodnosti. Na primer, trešnje rađaju uglavnom na rodnim izbojcima dvogodišnjih i starijih grana, pa treba uglavnom da se zadrže stare grane. Višnje rađaju na jednogodišnjim izbojcima, pa kod orezivanja ostavite većinu mladih grana, a uklonite neke stare i neplodne.

Oblikovno orezivanje

Mlado stablo obično se kupuje kao jednogodišnja sadnica s bočnim izbojcima. Početno orezivanje sastoji se u zadržavanju odabranih grana i njihovom skraćivanju prema potrebi, kao i uklanjanju svih neželjenih izbojaka. Ako kupite jednogodišnju sadnicu bez bočnih izbojaka, posle sadnje treba da je potkratite do željenog pupoljka. Visina reza zavisi od toga na koji način želite da odgajate stablo. Ovaj postupak podstiče stvaranje bočnih izbojaka. Kada se oni razviju, stablo (sada dvogodišnje) jednako je onom s bočnim izbojcima. S oblikovnim orezivanjem nastavite u prvoj, 2. ili 3. godini, zapravo sve dok ne postignete željen oblik.

Oblikovanje radi rodnosti

Bujnost i plodnost mladica može da se prilagodi podizanjem ili spuštanjem odabranih bočnih izbojaka, ili ako se celo stablo iskosi (kordonci). Vodoravan rast plodniji je od uspravnog, pa bočne grane povežite bliže vodoravnom položaju da bi se stvaralo više plodova. Ako je jedan bočni izbojak manje bujan od drugog i ako je potrebno više bočnih izbojaka, podizanje će podstaći vegetativan rast. Kod utvrdene rodne stablašice ili žbuna orezivanje je važnije nego oblikovanje. Cak i kod neoblikovanog stabla izbojke koji slabije rode ili su neujednačeni možete leti da savijete i zavežete naniže da biste im povećali rod.

Oblikovanje na trskama

Potkraj leta grane možete da vratite u početan položaj. Trebalo bi da budu približno jednake dužine.

Orezivanje korena radi povećavanja rodnosti

Jarak ispunite zemljom, dobro je učvrstite, a da biste zadržali vlagu i pomogli stablu da se utvrdi, površinu prekrijte organskim malčem.