Šljive - sadnice šljive - evoropske, damske, mirable, japanske

Šljive evropske i damaske, mirabele, japanske šljive (Prunus x domestka)

(vidi ispod)

Uobičajena nega

RAZMACI SADNJE SLJIVE
oblik stabla	podloga	razmak između stabala	razmak Između redova
Žbun	'St Julien a'	4-5 m	5,5m
Polustablašica	'Brompton' ili 'Myrobalan B'	5,5-7 m	7 m
Lepeza	'St Julien a'	5-5,5 m
Piramida	'St Julien a' ili 'Pixy'	2,5-4 m	4-6 m

izvor - Velika ilustrovana enciklopedija Bašta, Mladinska knjiga Beograd, 2006

kontakt@sadnicevocne.com

Gajenje voćaka

Orezivanje i oblikovanje

Korisni linkovi

Zaštita sadnica i biljaka

Berba i skladištenje

Kalemljenje

Priprema za sadnju

Oblici gajenja voća

Nega voćaka

website-develop.com

Šljive evropske i damaske, mirabele, japanske šljive (Prunus x domestka)

Razne vrste šljiva odgajaju se zbog ukusnih plodova. To su: evropske šljive (selekcije Prunus x domestica); bele

šljive (Prunus x domestica i P. insitia); damaske šljive, mirabele (P. insititia); džanarike (P. cerasifera) i japansko-

kineske šljive (P. salicina, syn. P. triflora).

Krajevi u hladnijoj umerenoj klimi savršeni su za gajenje evropskih i damaskih šljiva. U toplim krajevima gde proleće

dolazi ranije, češće se odgajaju japanske šljive i mirabele. Sve vrste šljiva vole mnogo sunca i srazmerno malo

padavina. Džanarike ili mirabele retko se odgajaju zbog plodova, ali često se upotrebljavaju kao odlične podloge za

mnoge druge šljive i neka ukrasna stabla.

Postoji mnogo sadnica prilagođenih razhčitim podnebljima. S mnogim patuljastim podlogama, koje danas mogu da

se nađu u ponudi, šljive su savršene voćke čak i za male bašte. Damaske šljive obično stvaraju manja stabla nego

obične šljive. Oblici zbijenog piramidalnog stabla i patuljastog žbuna posebno su pogodni za male bašte. Da biste

dobili najkvalitetnije plodove u hladnijim podnebljima, na sunčanim zidovima odgajajte lepezast oblik stabla. Evropske

i damaske šljive traže 700-1000 sati temperature ispod 7° C, a japanske 500-900 sati.

Mesto i sadnja

Da bi se uspešno obavilo oprašivanje cvetova, šljivama je potrebno toplo i zaštićeno mesto. Uslovi za oprašivanje su

složeni - neke sadnice su samooplodne, a drugima je u blizini potreban pogodan oprašivač. Prema konačnoj veličini

proverite da li imate dovoljno prostora za željen broj stabala.

Mesto

Sve šljive, posebno japanske vrste, cvetaju početkom proleća, a džanarike još ranije. Zato su prolećni mrazevi uvek

opasni, pa je najbolje da se voćke sade na srazmerno zaštićenom mestu bez mraza. Da bi se izbegla šteta na

stablima i podstaklo oprašivanje insektima, šljive treba da budu zaštićene i od vetra.

Većina zemljišta jeste pogodna, ali izbegavajte ona izuzetno krečnjačka i slabo ocedita. Šljivama na siromašnim i

peskovitim staništima potrebno je dodatno prihranjivanje i zalivanje da bi se održao kvalitetan rast i rod i poboljšao

ukus

.

Podloge

Za stabla šljiva male do srednje veličine (2,2 - 4m) najbolje su podloge 'Pixy' i 'St Julien A' (umereno bujne). Za ona

do 4,25 m odaberite podloge 'Myrobalan B' (inkompatibilna s nekim sadnicama) ili 'Brompton' (univerzalna).

'Marianna' je izvrsna za japanske šljive, ali je inkompatibilna s nekim evropskim šljivama. Stabla šljiva sklona su

teranju divljih izbojaka, ali to je ređe na savremenim podlogama.

Oprašivanje

Evropske i damaske šljive mogu da budu samooplodne, delimično samooplodne ili samosterilne. Srećom, neki

posebno omiljene sadnice, npr. 'Victoria', jesu samooplodni, ali sadnjom odgovarajućih oprašivača imaćete sigurnije

rodove. Sadnice koje nisu samooplodne uvek moraju da se sade s kompatibilnim oprašivačima. Džanarika je

samooplodna. Neke japanske šljive takođe su samooplodne, ali većina daje bolje rezultate kada su posađene uz

odgovarajuće oprašivače. Sadnice šljiva koje neće oprašiti druge navedeni su u popisu preporučljivih sadnica na

(pogledaj), gde se nalaze i podaci o vremenu cvetanja. Pri kupovini potražite savet o oprašivanju pojedinih stabala.

Sadnja

Sadnju bi trebalo da obavite što ranije pred kraj jeseni ili na početku zime, jer rast započinje u rano proleće.

Najbolje je da su sva stabla 2 godine poduprta kocem, a trajno poduprite sva ona koja se nalaze na podlozi 'Pixy'.

Razmaci sadnje

zavise od odabranog oblika gajenja i bujnosti podloge.

Uobičajena nega

Stabla redovno prihranjujte, zalivajte i pregledajte zbog štetočina i bolesti. Proređivanje plodova izvodite prema

potrebi. Ako su prolečni mrazevi česti, procvetala stabla uza zidove zaštitite pokrivačima.

Proređivanje plodova

To je važan postupak kojim se dobijaju voćke boljeg ukusa i smanjuje opasnost od pucanja grana pod težinom

plodova. Ako je rod veliki, možete već rano da proredite male plodove. Posle formiranja koštica i nakon prirodnog

opadanja plodova, proredite preostale plodove na razmake 5-8 cm (kod malih plodova), a kod sadnica krupnijih

plodova (npr. 'Victoria') na 8-10 cm. Za taj posao najbolje su obične makaze, jer su „brže" od voćarskih.

Prihranjivanje, zalivanje i malčiranje

Šljivama je potrebno mnogo azota. Dodajte ga u proleće u količini koja je preporučena u odeljku

. Jednom godišnje malčirajte zrelim stajskim đubrivom ili kompostom, a zalivajte prema potrebi, a posebno

u produženim periodima vrućina. Šljivama posađenim uza zidove ili ograde biće neophodno više redovnog zalivanja

nego onima na otvorenom terenu.

Štetočine i bolesti

Šljive mogu da napadnu zečevi i kuni

vaši i gusenice malog mrazovca. Bolesti koje mogu da zahvate šljive

jesu srebrnolikost listova, bakterijski rak i monilija. Sva stabla koja su dosta zaražena srebrnolikošću listova,

bakterijskim rakom ili (ređe) virusima treba da iskopate i bez odlaganja spalite.

Sve koštičave voćke mogu da budu zahvaćene fiziološkim poremećajima poznatim kao „ispuštanje smole". Voćke s

tim problemom iz stabla i grana ispuštaju providnu smolastu tečnost boje jantara, a smola može da se stvori i u

plodovima oko koštice. Smola na stablu stvara se kao posledica stresa koji su prouzrokovale bolesti, nepovoljni

uslovi u zemljištu ili fizikalna oštećenja, npr. od jakog vetra ili težine plodova. Ako ste primetili ispuštanje smole,

pokušajte da pronađete uzrok i da ga po mogućnosti ublažite.

Probleme mogu da stvaraju i ptice. Ukoliko napadnu cvetne pupoljke, možda će biti potrebno da postavite gustu

mrežu koja će sprečiti štetu.