Trešnje mogu da narastu u visinu i u širinu 7,5 m ili više. Većina sadnica je samosterilna, pa su često potrebna 2 stabla da bi stvorila plodove. Kako još uvek nema pouzdane patuljaste podlo
ge (vidi dole), t
rešnje najbolje pristaju voćnjaku ili velikoj bašti. Za prosečnu baštu odaberite samooplodnu sadnicu. Bilo bi savršeno da ga lepezasto oblikujete uza zid ili uz ogradu, jer tako mu se ograničava rast i biljka se lakše štiti od napada ptica i nagle kiše pre berbe (koja može da izazove pucanje plodova). Trešnje zahtevaju 800-1200 sati u hladnom razdoblju (temperatura ispod 7° C). Za trešnje Duke smatra se da su hibridi trešnje i višnje. Nisu rasprostranjene u gajenju, ali ako se opredelite za njih, primenite iste načine gajenja i razmake kao i za trešnje. Neke sadnce trešnje Duke samooplodne su, a kombinacija višnje i trešnje Duke je kompatibilna.
Mesto i položaj
Da bi dobro rodile, trešnjama je potrebno toplo, zaštićeno mesto. Važno je da sadnice oprezno izaberete i da budete sigurni da će se međusobno oprašivati. Pre kupovine stabala to bi svakako trebalo d
Odaberite otvoreno, osunčano i zaštićeno mesto. Ako trešnju planirate da odgajate u obliku lepeze, oslonac svakako mora da bude najmanje 2,5 m visok i 5 m širok, a položaj poprilično osunčan. Stablo gajeno uz hladan zid stvaraće plodove lošeg kvaliteta i ukusa. Vrlo je važno kvalitetno, duboko i dobro ocedito zemljište. Stabla koja rastu na plitkim siromašnim zemljištima stvaraju male plodove i životni vek im je mnogo kraći.
Podloge
'Colt' je polupatuljasta podloga, koja je pogodna za žbunast oblik gajenja ili za lepezu u malim baštama. Vrlo bujna 'Mailing F12/1' upotrebljava se tamo gde ima dovoljno prostora. Dve nove patuljaste podloge - 'Inmil' i 'Camil' - još se ispituju, jer njihova dugovečnost i rodnost još nisu sasvim utvrđene.
Oprašivanje
Uslovi za oprašivanje trešnje su složeni. Većina je samosterilna i pripada zasebnim grupama u okviru kojih je svaka kombinacija inkompatibilna. Ako niste nabavili samooplodnu sadnicu, treba da odaberete 2 sadnice iz različitih grupa koje cvetaju u isto vreme. Postoji nekoliko sadnica koje su univerzalni oprašivači, pa će oprašiti sve trešnje koje cvetaju otprilike u isto vr
eme (vidi dole - Preporučljive trešnje).
Sadnja
Ako su sadnice trešnje golog korena, treba da ih sadite pred kraj jeseni ili tokom zime, a ako su kontejnerske - u bilo koje doba godine. Pre sadnje postavite uz lepezasto oblikovanu sadnicu potrebne oslonce i žice. Između lepezastih oblika i polustablašica ostavite razmake od 5 do 5,5 m.
Uobičajena nega
Proređivanje je nepotrebno. Osim malčiranja, koje je opisano u odeljku
, potrebno je malo ili nimalo prihranjivanja. Ukoliko biljka raste slabo, primenite amonijum-sulfat u uobičajenoj količini od 35 g/m
2
. U sušnim uslovima trešnjama je važno temeljno zalivanje, ali neodmereno zalivanje suvog zemljišta može da izazove pucanje plodova.
Kada plodovi počnu da dobijaju boju, zaštitite ih od ptica tako što ćete preko lepezastih stabala prevući zaštitnu mrežu. Žbunasta stabla i polustablašice teško mogu da se zaštite, pa plodove berite kako sazrevaju.
Najčešće štetočine i bolesti koje napadaju trešnje jesu: ptice, crna trešnjina vaš, gusenice malog mrazovca, monilija , srebrnolikost listova i bakerijski rak. Čim primetite znakove srebrnolikosti listova ili bakterijskog raka, odmah odsecite sve zaražene grane.
Orezivanje i oblikovanje
Trešnje donose plodove na rodnim izbojcima dvogodišnjeg ili starijeg stabla. Starija stabla orezujte leti, kako biste ograničili rast i podstakli stvaranje plodnih pupoljaka. Polustablašice i žbunaste vrste oblikujte kao šljive
Ukoliko na sadnici s bočnim izbojcima postoje odgovarajuće smešteni izbojci, umesto 2, možete da odaberete 4 „ruke", što će ubrzati razvijanje lepeze. „Ruke" zavežite za trske (koje su učvršćene za žice) i raširite ih pod uglom od 35° do 45° od stabla. U proleće, posle sadnje „ruke" skratite na 45-60 cm i uklonite sve ostale bočne izbojke koji su se razvih.
Leti na svakoj „ruci" odaberite 2 ili 3 dobro smeštene mladice ili „rebra" i zavežite ih tako da ispunjavaju raspoloživ prostor. Ostatak mladica uklonite. Sva „rebra" na mladom stablu trebalo bi da se orežu u vreme otvaranja pupoljka (nikada ranije), jer tako se smanjuje opasnost od srebrnolikosti Iistova i bakterijskog raka.
Na starijim lepezastim stablima u proleće možete da proredite ili skratite rodne izbojke
Da biste smanjili visinu, ,,rebra" možete da skratite do mladica koje su zamena. Leti na 6 listova otkinite sve mladice koje nisu potrebne za okosnicu, a nakon berbe skratite ih na 3 lista. Da biste sprečili neujednačenost krošnje, sve uspravne ili izuzetno bujne grane uklonite ili ih vodoravno zavežite.
Zavežite mladice koje bi trebalo da zamene stara „rebra " ili da ispune prazan prostor.
Sav nov rast koji ne treba da produžavalepezu skratite na 5 ili 6 listova.
Odrasla lepezasta trešnja -
orezivanje posle berbe
Posle berbe sve bočne izbojke koje ste na početku leta orezivali na 6 listova skratite na 3 lista.
Berba i skladištenje
Berite sasvim zrele plodove zajedno s peteljkama. Odmah ih jedite ili upotrebite na neki drugi način. Ukoliko želite da ih zamrznete, uberite ih dok su još tvrdi