Razmnožavanje



Voćke stablašice (osim smokve) obično se razmnožavaju cepljenjem (kalemljenjem). Smokve, penjačice i mnogo bobičastog voća razmnožavaju se reznicama. Ako Phylloxera stvara probleme, vinova loza treba da se kalemi. Neke vrste voćaka formiraju vreže, grebenice ili izbojke, a sve to može da se upotrebi za stvaranje novih biljaka. Neko bobičasto i orašasto voće može da se odgaji iz semena, ali ne uvek uspešno.

Okuliranje



I pločasto okuliranje i okuliranje u T-zarez primenjuju se na voćkama stablašicama. Okuliranje treba da se sprovodi od sredine leta, a za podlogu odaberite utvrđenu biljku sa stablom debelim 1 cm. Pupoljak s plemke uzima se sa zrelog izbojka koji je izrastao te godine i cepi se u zarez na podlozi.

Razmnožavanje pločastim okuliranjem


Odaberite zdrav izbojak plemke i oprezno uklonite pupoljak s „pločicom", pazeći pri tom da ne oštetite kambijski sloj. Na podlozi uklonite komadić kore i pupoljak smestite na izložen deo drveta na podlozi, tako da se kambijski slojevi spoje. Pupoljak čvrsto zavežite za podIogu da ne može da se pomera. Kada pupoljak i podloga srastu, pupoljak će početi da bubri i vezivo možete da uklonite. Sledeće zime podlogu odsecite do nacepljenog pupoljka, tako da u proleće podstaknete rast bujnog izbojka iz cepa.

Razmnožavanje okuliranjem u T-zarez


Kod ovog načina razmožavanja podloga i pupoljak plemke pripremaju se na sličan način kao i kod pločastog
okuliranja, osim što se na podlozi načine dva zareza u obliku slova ,,T". To omogućava podizanje tog dela kore, tako
da pod nju može da se umetne pupoljak. Kada je pupoljak odstranjen s peteljkom lista, njime se lakše rukuje.
Peteljka se uklanja pre nego što se pupoljak zaveže za podlogu. Podlogu skratite sledeće zime. Da bi taj način
kalemljenja uspeo, koru podloge morate glatko da zasečete. Tokom sušnog vremena podlogu morate da zalivate
dve nedelje pre T-okuliranja.

Pločasto okuliranje

Razmnožavanje i kalemljenje sadnica pločastim okuliranjem
Razmnožavanje i kalemljenje sadnica pločastim okuliranjem
Razmnožavanje i kalemljenje sadnica pločastim okuliranjem
Razmnožavanje i kalemljenje sadnica pločastim okuliranjem
Razmnožavanje i kalemljenje sadnica pločastim okuliranjem
Razmnožavanje i kalemljenje sadnica pločastim okuliranjem
1.
Za plemku odaberite bujan izbojak koji je odrveneo te godine. Trebalo bi da bude debeo kao olovka i da ima dobro razvijene pupoijke.
2.
Čvrsto držite izbojak, pa čistim oštrim nožem odsecite mekani vrh i uklonite sve listove, tako da dobijete čistu grančicu.
3.
Da biste dobili pločicu s
pupoljkom, zasecite najpre
izbojak 2 cm iznad
pupoljka.
4.
Drugi rez načinite otprilike
4 cm ispod prvog. Secite iza
pupoljka u smeru nadole,
prema prvom rezu, pazeći
da ne oštetite pupoljak.
5.
Uklonite pločicu
držećije za pupoijak, tako
da kambijski sloj ostane
čist. Da biste sprečili
isušivanje, pločast
pupoljak stavite u
plastičnu kesu.
6.
Stanite iznad podloge u
raskoraku i oštrim nožem s donjih
30 cm debla uklonite sve bočne
izbojke i listove.
7.
Na podlozi napravite plitak rez i
uklonite komadić kore da biste otkrili
kambijski sloj (vidi okvir). Pri dnu
ostavite „usnicu". Nemojte da
dodirujete izloženo drvo.
Pločast
pupoljak
smešten
na
podlogu.
8.
Pločast pupoljak smestite na
pripremljen „usnat"zarez na
podlozi; akoje potrebno, obrežite
ga tako da se izloženi kambijski
slojevi plemke i podloge
poklapaju i dodiruju.
9.
Plastičnom uzicom privežite
pločast pupoljak za podlogu.
Oprezno je uklonite posle nekoliko
nedelja kada se plemka i podloga
spoje.
10.
Potkraj sledeće zime uklonite gornji deo
podloge. Odsecite ga makazama, glatkim
kosim rezom odmah iznad nakalemljenog
pupoljka.
11.
lz nakalemljenog pupoljka u leto će se razviti mladica. Novo stabalce sadaje u stadijumu sadnice bez bočnih izbojaka (
vidi „Izbor voćaka stablašica"
).
Kalemljenje (cepljenje) na popravljen spoj

To je čest način kalemljenja voćaka stablašica. Može da se upotrebi umesto okuliranja, ali je obično uspešniji kod
jezgričavog nego kod koštunjavog voća. Upotrebite dobro utvrdenu podlogu koju ste posadili prethodne zime ili, još
bolje, dve zime pre cepljenja.

Grančice plemke trebalo bi da imaju najmanje 3 pupoljka i najbolje je da se uzmu sredinom zime sa zdrave mladice
koja je izrasla prethodne sezone. Dok sve ne bude spremno za kalemljenje, utrapite ih. Pred kraj zime ili na početku
proleća podlogu pripremite tako da joj odsečete vrh i bočne izbojke. Kosim rezom uklonite malu površinu kore s
vrha preostalog dela grane. Na izloženom kambiju napravite još jedan plitak urez, tako da dobijete jezičak.

Grančicu plemke odsecite na dužinu 3 ili 4 pupoljka i u blizini pupoljka, ali sa suprotne strane, kosim rezom uklonite
malo kore. Napravite još jedan plitak zarez, koji će se poklapati s onim na podlozi, i novonastali jezičak učvrstite s
onim na podlozi. Proverite da li se dodiruju kambijski slojevi i potom cep čvrsto zavežite. Kada se oko cepa stvori
kalus, oprezno uklonite vezivo. U proleće će pupoljci na plemki početi da rastu. Već odabranu najbolju mladicu
ostavite da se razvija, a ostale otkinite. Tako ćete dobiti mlado cepljeno stabalce
(vidi
„Izbor voćaka stablašica"
).
Razmnožavanje i kalemljenje sadnica T okuliranjem
Razmnožavanje i kalemljenje sadnica T okuliranjem

T-okuliranje

Razmnožavanje i kalemljenje sadnica T okuliranjem
1.
Za plemku odaberite zrelu
mladicu iz tekuće sezone i ukionite
iistove. Pupoljak uklonite tako da ga
odozgo zasečete nožem (vidi sliku).
2.
Na podlozi, 22 cm iznad nivoa tla,
napravite rez u obliku slova „ T" i rastvorite
ga.
3.
Smestite pupoijak unutar preklopa kore i vodoravnim rezom skratite gornji deo reza naplemki. Pupoljak zavežite kao i kod pločastog okuliranja.
Kalemljenje (cepljenje) na popravljen spoj vocnih sadnica
Kalemljenje (cepljenje) na popravljen spoj vocnih sadnica
Kalemljenje (cepljenje) na popravljen spoj vocnih sadnica
1.
Sa stabala plemke sredinom zime uklonite zdravu, bujnu drvenastu mladicu. Orežite je koso, odmah iznad pupoljka, na dužini od 22 cm.
2.
Pet ili 6 plemki skupite u svežnjeve.
Odaberite dobro ocedito, zaštićeno mesto
i utrapite ih da biste ih zadržali vlažne, ali u
mirovanju. Ostavite gornji deo plemki 5-8
cm iznad zemlje.
3.
Potkraj zime ili u rano proleće, neposredno pre otvaranja pupoljaka, pripremite podlogu. Vrh svake podloge odsecite otprilike 20-25 cm iznad nivoa tla.
4. Oštrim nožem uklonite s podloge sve bočne izbojke, pa na strani gde će primiti piemku napravite kos rez kojije usmeren odozgo nadole.
5.
Napravite 1 cm dubok razrez na 'h udaljenosti od izloženog kambijskog dela, tako da gradi jezičak u koji ćete plemku umetnuti (vidi malu sliku).
6.
Izvadite plemke, na vrhovima im odsecite sve mekane delove i skratite ih na 3 ili 4 pupoljka. Na svakih 5 cm od osnove iznad pupoljka zasecite komadić kore.
7.
Odsecite kambijski sloj (vidi malu sliku)
tako da ne dodirujete površinu rukama i
da se ona poklapa sjezičkom podloge.
8.
Plemku umetnite u podlogu (vidi malu sliku,
gore). Na Iukovima kambijskog sloja (vidi malu
sliku, dole) proverite da li su se izložene
površine dobro poklopile.
9.
Čistom plastičnom uzicom zavežite podlogu i plemku. Kada na rezovima počne da se stvara kalus, oprezno uklonite uzicu tako da je zasečete odozdo.

Reznice


Zrele, nezrele i lisne reznice mogu da se upotrebe za razmnožavanje određenih voćaka. Reznice uvek uzmite sa
zdrave roditeljske biljke koja redovno rađa.

Zrele reznice


Zrelim reznicama mogu da se razmnožavaju smokve, penjačice, ribizle (bele, crvene i crne) i ogrozdi. Obično se
uzimaju ujesen.

Odaberite dovoljno zrele izbojke iz sezone koja je u toku, odsecite listove i mekan vrh. Uklonite neke ili većinu
pupoljaka (zavisno od vrste voćke) i odsecite vrh i osnovu. Priprema reznica i njihova dužina pomalo se razlikuju, a
detalji su opisani kod pojedinih voćnih vrsta.

Ako je zemljište dobro obradeno i nije preteško, reznice možete da stavite u uzan jarak na otvorenom. Ako je
zemljište teško, reznice posadite u lonac s vlažnim peskovitim kompostom. One bi trebalo da budu spremne za
presađivanje posle 1-2 godine.

Nezrele reznice


Guava, nar, tamariljo i borovnice mogu da se razmnožavaju nezrelim reznicama (tamo gde je klima dovoljno topla za
uspešno ukorenjivanje, borovnica može da se odgaja i iz drvenastih reznica). Reznice uzmite sredinom leta i
posadite ih u lonce s kompostom za ukorenjivanje. Pre presađivanja na stalno mesto mlade biljke očvrsnite.

Lisne reznice s pupoljkom


Kupine i hibridne kupine možete brzo da razmnožite lisnim reznicama s pupoljkom. Reznice uzmite pred kraj leta:
odrežite kratak deo stabljike, tako da svaki ima pupoljak i Iist. Stavite ih u kompost tako da se pupoljak nalazi malo
iznad površine zemlje. Kada se ukorene, sadnice možete kako da presadite, tako i da posadite na otvorenom.
Vreže, grebenice i izbojci

Neke vrste voća puštaju vreže, grebenice i izbojke, koji se prirodno ukorenjuju na stabljičnim kolencima dok su još
pričvršćeni za matičnu biljku. Taj postupak primenjuje se za razmnožavanje voćnog materijala.

Vreže

Jagode (ali ne sve alpske jagode) stvaraju puzeće vodoravne stabljike ili vreže. Kad dođu u dodir sa zemljom, one
se ukorenjuju i mogu da se upotrebe za razmnožavanje. Izrasle vreže ravnomerno rasporedite i ostavite da se
ukorene, a potom ih iskopajte i odsecite.

Grebenice

Kupine i hibridne kupine mogu da se razmnožavaju grebeničenjem, iako se neki hibridi sporo ukorenjuju. Vrh može
da se ukoreni ako se oprezno učvrsti klinom u tlo ili u lonac s vlažnim kompostom. Nakon godinu dana, kada se
ukorene i stvore nove izbojke, mogu da se odseku od matične biljke i presade na stalno mesto.

Izbojci

Učvršćene šibolike voćke, poput malina, prirodno stvaraju izbojke, koje obično iskopavamo. Ako ih tada ostavite, u
jesen (kada biljka miruje, a tloje još toplo) možete već ukorenjene da ih iskopate i odsečete. Posadite ih na stalno
mesto. Izbojke stvaraju smokva, leska i lambertov lešnik. Ukoliko imaju dobar korenov sistem, odvojte ih ašovom i
presadite na isti način.

Seme

Razmnožavanje semenom obično se primenjuje na mnoge osetljive voćke, npr. avokado, guavu i papaju.

Alpska jagoda jedna je od retkih otpornih vrsta voćaka koje mogu uspešno da se razmnožavaju iz semena.
Srazmerno uspešno tako mogu da se razmnože i leska, lambertov lešnik, orah i pitomi kesten, iako kultivari koji se
odgajaju radi kvalitetnih plodova treba da se razmnože vegetativno.
Razmnožavanja sadnice
1.
lskopajte uzak jarak dubok 15
cm. Ako u zemlji ima mnogo
gline, na dno svakog jarka
sipajte malo peska da biste
popraviii oceditost.
2.
Odaberite zrelu stabljiku
koja je narasla tekuće sezone
(ovde su smokve). Odsecite je
na dužini od najmanje 30 cm
(uz glavnu granu).
3.
Pri vrhu svake reznice orežite
mekane delove i skratite ih
otpriiike na 23 cm. Na vrhu, uz
gornji pupoljak napravite kos rez,
a na osnovi reznice ravan rez.
4.
Reznice stavite u pripremljen jarak na razmake od 10 do 15 cm i zakopajte
2/3
reznice. Zemljište učvrstite i reznice obeležite.
Razmnožavanja sadnice
Razmnožavanja sadnice
5.
Reznicama će biti potrebno nekoliko meseci de se
ukorene. Do kraja sledeće vegetacione sezone trebalo bi da
se razvije čvrst novi rast.
6.
U jesen, posle opadanja listova, iskopajte iskorenjene reznice i stavite ih u plastičnu kesu da se ne isuše. Presadite ih na trajno mesto.
izvor - Velika ilustrovana enciklopedija Bašta, Mladinska knjiga Beograd, 2006
kontakt@sadnicevocne.com

FRUIT COMPANY © 2019 | POLITIKA PRIVATNOSTI
Gajenje voćaka
Orezivanje i oblikovanje
Korisni linkovi
Zaštita sadnica i biljaka
Berba i skladištenje
Kalemljenje
Priprema za sadnju
Oblici gajenja voća
Nega voćaka
[Jabuke][Kruske][Šljive][Breskve][Mini breskve][Nektarine][Kajsije][Dunje][Orah][Lešnik][Mušmule][Višnje][Trešnje][Aronija]
website-develop.com
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Facebook-u
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Pinterest-u
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Youtube-u