Gajenje Voćaka - voćne sadnice

ZADOVOLJSTVO GAJENJA, berbe i doživljaja ukusa sopstvenog svežeg voća jedno je od najvećih zadovoljstava u baštovanstvu.Voćnjak može da bude i ukrasan i produktivan: neke biljke imaju privlačne cvetove ili lepe listove, dok su plodovi najčešće i ukrasni i jestivi. U većini područja mogu da se odgajaju različite vrste voćaka, dok u hladnim krajevima gajenje u zaštićenom prostoru pruža mogućnost još izraženije raznovrsnosti. U velikoj bašti može da se planira mesto za
površinu pod voćkama - bilo formalnu postavku sa skladnim redovima drveća, žbunova i stubova, ograđenu oblikovanim lepezama ili kordoncima, bilo za neformalan voćnjak. Ako je prostor ograničen, voćke umetnite u ostatak bašte - možda kao sastavni deo obruba s planinskim jagodama, ili uz pergolu posadite vinovu lozu. Cak i na maloj dvorišnoj terasi ima mesta za 1 ili 2 stabla agruma u posudama ili za jabuke i kruške oblikovane uza zid.

Planiranje bašte s voćem



Voćke su tradicionalno zadržale istaknuto mesto u bašti, a danas, kada mogu da se nabave mnogi kultivari i patuljasto voće koje je savršeno za prosečnu baštu, gajenje ovih biljaka je sve popularnije. Uvek možete da odaberete voće koje dobro uspeva na određenom području, iako većina više voli plodnu ilovaču i osunčan položaj. U toplim krajevima na otvorenom mogu da se odgajaju mnoge vrste voćaka, iako one kojima je pre cvetanja potreban hladan period mirovanja obično neće dobro uspevati.

Nekoliko voćaka baštovan može da odgaja u ukrasnoj bašti, a ne u njenom posebnom delu. Mnoge voćke mogu da se odgajaju kao soliterna stabla na travnjaku. Ako je vaš prostor skučen, većinu voćaka možete da odgajate u posudama, kao samostojeća stabla ili oblikovana uz podupirač, npr. baštensku ogradu, ili kao „porodično stablo" (vidi
„porodična stabla"
).
Ukoliko nameravate da odgajate mnogo biljaka, najbolje je da odvojite površinu s voćkama. Tako voćke sa sličnim potrebama možete da odgajate zajedno i da ih zaštitite od ptica i mraza. To možete da ostvarite čak i u maloj bašti, sve dok birate pogodne podloge a drveće pažljivo oblikujete. Ukoliko odgajate voćke uz ivice bašte kao horizontalne palmete, lepeze ili kordonce, njihova stabla mogu da ukrašavaju baštu i da budu izvor svežeg voća.

Razmislite i o vrsti cvetova na voćkama: neke kulture, npr. 'Arthur Turner', 'Ashmead's Kernel' i 'Bramley's Seedling', stvaraju cvetove veličanstvenih boja i veličina.

Pažljivim planiranjem, izborom kultura i načinom oblikovanja možete nekoliko meseci da imate sveže voće, a ukoliko posedujete i mesta za skladištenje i zamrzavanje, u plodovima voćnjaka uživaćete čitave godine. U hladnijim područjima, u zaštićenom prostoru možete da gajite još više različitog voća.

Tako u stakleniku možete da odgajate kvalitetne plodove bresaka, nektarina, smokava, grožđa ili osetljivijeg voća, iako je jednom stablu potrebno mnogo prostora. Pri gajenju na otvorenom mnogima od tih voćaka potrebni su zaštita i zaklon.
STABLO BRESKVE OBLIKOVANO UZA ZID
Osunčan južni zid bašte savršen je za stablo breskve u obliku lepeze. Zid mu osigurava toplotu i zaklon za dozrevanje, a na malom prostoru daje visoke prinose.
Voćne vrste

Razne grupe voćaka dele se prema veličini, načinu rasta i donošenju plodova, kao i otpornosti na mraz.

U voćke stablašice spadaju jabuke, kruške i smokve. Taj pojam obuhvata jezgričasto (ono s „jezgrom" i semenkama, npr. jabuke, kruške i mušmule) i koštunjavo voće (koje sadrži košticu, npr. trešnje, breskve i šljive) kao i još neko voće, npr. dud i kaki. Izrazi „brajda" i „loza" ponekad se upotrebljavaju za drvenaste penjačice koje donose plodove, npr. za kivi i pasifloru, ali češće se pod njima misli samo na vinovu lozu (Vitis vinifera).

U grupu bobičastog voća ulaze žbunasto voće, šiboliko voće i jagode, koje su gotovo zeljaste biljke. Žbunasto voće prirodno je niskog i širokog rasta i stvara zbijen žbun, iako može da se odgaja i u drugim oblicima. Od žbunastih voćaka najčešće se odgajaju crna, crvena i bela ribizla, kao i ogrozd. Šiboliko voće stvara šibolike izbojke koji donose plodove. U tu grupu ulaze: maline, kupine i hibridno bobičasto voće, npr. loganova malina. Većina njih te izbojke (šibe) razvija u jednoj sezoni i na njima donosi plodove sledeće godine, dok se istovremeno razvijaju i nove šibe koje će plodove takođe doneti naredne godine.

Određene biljke s plodovima ne podnose mrazeve, pa, da bi sasvim dozrele, one zahtevaju tople, suptropske temperature. Osetljivije vrste voćaka su npr. agrumi, nar, ananas, tamariljo i indijska smokva. Neke od njih su stablašice, ali uvršćene su u osetljivo voće pošto im je stalno potrebna toplota.

U orašasto voće ubrajaju se sve biljke koje stvaraju plodove s tvrdom spoljnom ljuskom, koja obavija jestivu semenku, npr. leska, badem i pekan.
Stablo breskve
izvor - Velika ilustrovana enciklopedija Bašta, Mladinska knjiga Beograd, 2006
kontakt@sadnicevocne.com

FRUIT COMPANY © 2019 | POLITIKA PRIVATNOSTI
Gajenje voćaka
Orezivanje i oblikovanje
Korisni linkovi
Zaštita sadnica i biljaka
Berba i skladištenje
Kalemljenje
Priprema za sadnju
Oblici gajenja voća
Nega voćaka
[Jabuke][Kruske][Šljive][Breskve][Mini breskve][Nektarine][Kajsije][Dunje][Orah][Lešnik][Mušmule][Višnje][Trešnje][Aronija]
website-develop.com
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Facebook-u
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Pinterest-u
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Youtube-u