Mesto sadnje, priprema tla i sadnja



Da bi dobro uspevale, svim voćkama je potrebno kvaiitetno, ocedito i plodno zemljište. Zato pre sadnje odaberite i pripremite odgovarajuće mesto koje će im osigurati potrebne uslove.

Priprema mesta sadnje


Mesto za sadnju pripremite najmanje dva meseca pre same sadnje, a pre te pripreme zemljišta uklonite sve korove, posebno one višegodišnje.

Vrste zemljišta



Prirodno ilovasto zemljište je savršeno i na njemu se ostvaruju visoki prinosi kvalitetnog voća. Uz dobru oceditost, glinena zemljišta stvaraju dobre prinose, ali u proleće se sporo zagrevaju, pa zbog toga rast i donošenje plodova mogu da kasne. Na peskovitim zemljištima biljke ranije počnu da rastu, jer zemljište se u proleće brže zagreva. Toplota se jednako brzo i gubi, što povećava opasnost od oštećenja mrazom. Peskovita zemljišta sklona su isušivanju i obično su manje plodna od drugih, pa kvalitet i ukus voća koje ste odgajali na takvom zemljištu mogu da budu slabiji od onih kod voća gajenog na plodnim zemljištima.

Na krečnjačkim zemljištima, pod uticajem kreča može zbog manjka mangana i gvožđa da dođe i do jake hloroze. Listovi požute, a to nepovoljno utiče na kvalitet i prinos voća. U teškim slučajevima gotovo je nemoguće da se neke vrste voćaka uspešno odgaje. Posebno su ugrožene kruške i maline. Upotreba selektovanog gvožđa olakšava taj problem, ali potrebna je njegova redovna primena, što može da bude i preskupo. Neke od potrebnih elemenata u tragovima može da osigura godišnja primena malča od stajskog đubriva i komposta.

Popravljanje tla



Za bobičasto voće ukopajte mnogo zrelog stajskog đubriva da bi se poboljšali zadržavanje vode i plodnost. U pripremi zemljišta za sadnju voćaka stablašica ne biste smeli da upotrebljavate đubriva, osim ako je zemljište izuzetno siromašno i neplodno. Zbog đubrenja, voćke mogu preterano da izrastu, pa da se umesto plodnih stvore meke grančice.

Problemi s oceđivanjem



Iako je loša propusnost češća na teškim, glinenim zemljištima, ona može da se pojavi i na svim drugim vrstama zemljišta. Popravite strukturu zemljišta gde god možete, pa ako je potrebno, postavite drenažni sistem. Tamo gde cevi ne možete da postavite, voćke posadite na uzdignute leje
.

Prilagođavanje nivoa pH vrednosti



Zemljište s nivoom pH od 6 do 6,5 savršeno je za sve voćke, osim za borovnice, koje traže kiselo zemljište sa pH 4-5,5. Zemljištima koja imaju pH ispod 5,8 treba da dodate kreč. Ukoliko sadite na zemljištu čija je pH vrednost iznad 7, da biste u kratkom vremenu snizili pH, zemljište redovno posipajte amonijum-sulfatom i malčirajte kiselim kompostom.

Priprema podupirača za oblikovana voćna stabla ili žbunove



Ako stablašicu ili žbun planirate da oblikujete uz čvrst podupirač, npr. zid ili ogradu, ekserčićima zavrnute glave i drugim sredstvom učvrstite vodoravne, paralelne žice i zategnite ih, i to tako da ostanu zategnute i pod težinom plodova. Ekserčići bi trebalo da drže žice na udaljenosti od 10 do 15 cm od podupirača, kako bi se omogućilo kruženje vazduha oko grana i listova. Razmak između žica može da bude različit, što zavisi od vrste voćke. Kod samostojećeg podupirača žice dobro učvrstite za stubove. Neposredno pre sadnje pričvrstite za žice bambusove štapove i za njih privežite mlade biljke, tako da odmah počnete s oblikovanjem.

Kupovina biljaka



Uvek odaberite voćke koje će dobro uspevati u uslovima vaše bašte. Proverite da li se konačna veličina voćke uklapa u zadat prostor i ima li mesta za oblikovanje u željen oblik. Pre izbora kultivara treba da se uzmu u obzir i potrebe za oprašivanjem.

Specijalizovani voćarski rasadnici često su najbolji i najpouzdaniji izvor sadnica. Oni nude mnoge stare i nove sadnice, a i posavetovaće vas u vezi s podlogama. Po mogućnosti, kupujte uvek biljke s potvrdom da su zdrave.

Najbolje je da se kupe mlade biljke, jer one se brzo utvrduju i mogu da se oblikuju prema vašim zahtevima. Biljke možete da nabavite kao sadnice golog korena ili u kontejnerima. Kontejnerske sadnice dostupne su tokom cele godine, a one golog korena samo pred kraj jeseni i zimi - kada biljke miruju i mogu sigurno da se iskopaju. Ne kupujte biljke s naguranim korenovim sistemom, jer retko koja takva biljka može dobro da se razvije. Kada kupujete sadnice golog korena, proverite da se korenje nije isušilo i odaberite biljke sa stabilnim glavnim korenom i s vlaknastim korenjem.

Odaberite zdrave voćke snažnog rasta i, ako su stare 2 ili 3 godine, s dobro raspoređenim bočnim izbojcima. Opre- zno pregledajte biljke i nemojte da ih kupujete ako pokazuju ikakve znakove napada štetočina, oštećenja, bolesti ili ako nisu bujne.


Kupovina sadnica i biljaka
Kupovina sadnica i biljaka
Dobro rasporedeni
bočni izbojci
Dobro razvijen zdrav i ujednačen korenov
sistem
Bujno zdravo korenje koje nije postalo pregusto i zbijeno
Vlažan kompost bez korova

Uslovi za oprašivanje


Većina bobičastog voća i neke stablašice samooplodni su, jer stvaraju plodove bez potrebe da oprašivač raste u
blizini. Zato mogu da rastu same. Međutim, jabuke, kruške, skoro sve trešnje i neke šljive nisu pouzdani
samooprašivači. Da bi imale uspešan rod, samosterilne kulture treba da opraši druga kultura iste vrste voća. Obično
je dovoljan jedan oprašivač, ali da bi neke jabuke i kruške dobro rodile, one moraju da se odgajaju uz druga dva
oprašivača. Da bi došlo do samooplodnje, vreme cvetanja različitih voćaka mora da se poklapa. Zbog toga se
sadnice dele u cvetajuće grupe od ranih do kasnih, a obeležene su brojem u opisu pojedinih voćaka. Sadnice za
stranooprašivanje trebalo bi da budu iz iste, prethodne ili sledeće grupe. Tako, na primer, voćka iz 3. grupe
kompatibilna je s drugim voćkama iz grupa 2,3 i 4.

Određene sadnice nekih voćaka ipak neće biti stranooprašivači, iako možda cvetaju u isto vreme. Kod trešanja i
krušaka oni su označeni kao nekompatibilna grupa, što je navedeno u popisu. Ako ste nesigurni, potražite savet.
Nekoliko sadnica trešanja oprašiće sve ostale sadnice koji cvetaju u isto vreme. To su univerzalni oprašivači.

Izbor podloge


Mnoge sadnice voćaka prodaju se kalemljeni (cepljeni) na kompatibilne podloge, jer oni ne mogu pouzdano da se
odgaje iz semena i teško se odgajaju iz reznica. Podloga utiče na brzinu rasta i veličinu odraslog stabla, dok plemka
određuje stvaranje plodova. Neke podloge utiču na patuljast rast (što je korisno za male bašte) i na rano stvaranje
plodova. Ima nekoliko podloga koje su otporne i na određene štetočine i bolesti.

Izbor voćaka stablašica


Mlade voćke stablašice mogu da se kupe u nekoliko stadijuma rasta - odaberite onaj najpogodniji za oblik koji želite
da formirate. U odnosu na ostale sadnice, mladim stabalcima bez bočnih izbojaka treba najmanje godinu dana duže
da stvore plodove. Jednogodišnje piramidalne sadnice omiljene su kod iskusnih baštovana, jer im njihovi bočni
izbojci omogućuju vrlo rano oblikovanje. Dvogodišnja stabla brže donose plodove, a dobri primerci lako se oblikuju.
Trogodišnja oblikovana stabla skuplja su i teže se učvršćuju.

Izbor voćaka
PODLOGA

Cep (kalem) podloge i plemke prepoznaje se
po vidljivom zadebljanju na deblu, 10-30 cm
iznad korenovog vrata, a posebno na mladim
stablima koja su tek kalemljena.

Prilikom sadnje pripazite da se cep ne nalazi
ispod površine tia.

Sadnja na otvorenom


Kontejnerske sadnice možete da posadite u bilo koje doba godine, osim kada je zemlja zamrznuta, natopljena
vodom ili u toku suše. Sadnice golog korena najbolje je da se sade od jeseni do ranog proleća dok još miruju. Pre
sadnje nakvasite korenje. U periodu mrazeva sadnice utrapite privremeno, dok ne nastupe povoljni uslovi za sadnju,
u vlažno zemljište gde nema mraza.

Sadnja voćaka stablašica


Ukoliko sadite veći broj stabala, izmerite teren i obeležite trskama mesta za sadnju. Iskopajte rupu za svako stablo,
koja je najmanje za 1/3 šira od korenovog sistema. Dno rupe formirajte i napravite mali hum.

U rupu za sadnju postavite kolac oko 7 cm dalje od središta da bi stablo moglo da raste u širinu. Visina drvenog
potpornja zavisi od gajenog oblika (
za pojedinosti vidi opise za pojedine voćke
). Stabla voćaka na patuljastim
podlogama traže trajno podupiranje; voćkama koje su cepljene na neke druge podloge kolac uklonite posle 3
godine.

Stablo postavite u rupu i proverite da li je korenov vrat u nivou zemljišta. Raširite korenje. Cep podloge i plemke
nemojte da prekrivate, jer to može da podstakne ukorenjivanje plemke a gubljenje uticaja podloge.

Postepeno rupu ispunjavajte zemljom, dok istovremeno druga osoba drži stablo uspravno i povremeno ga protresa
da bi se zemlja oko korena slegala. Kada je rupa skoro puna, učvrstite tlo, na ivicama rupe rastresite zemlju da bi na
većoj površini bila podjednako propusna. Učvrstite i izravnajte površinu. Mekom savitljivom plastičnom spojnicom
pričvrstite stablo za kolac, a između njih stavite čvrst materijal kako biste sprečili trenje. Stablo zaštitite od zečeva i
drugih životinja tako da ga okružite žičanom mrežom.

Voćke stablašice koje ćete posaditi uza zid ili uz ogradu treba da smestite 15-22 cm dalje od podupirača, tako da
grančice možete nežno da savijete napred. Tako će korenje biti u dobrom zemljištu, a stablo će moći da se širi.

Sadnja bobičastog voća i penjačica


Žbunaste i šibolike voćke sade se kao i stablašice, ali ne traže oslonac. Posadite ih do korenovog vrata, jer
preduboka sadnja sprečava rast biljke. Za penjačice iskopajte rupu ili dovoljno širok jarak, da korenje sasvim može
da se raširi, i oblikujte ih uz oslonac.

Sadnja u posude


Pre sadnje mlade biljke temeljno zalijte. Upotrebite vlažan kompost na bazi baštenske zemlje. Između ivica posude
i komposta ostavite 2,5 cm za zalivanje. Ponovo zalijte posle sadnje i kompost održavajte vlažnim sve do početka
rasta, a potom redovno zalivajte.
Sadnja kordonaca
Sadnja žbunaste voćke
Sadnja žbunaste voćke
Sadnja voćke stablašice
1.
lskopajte dovoljno veliku rupu
da u nju smestite rašireno
korenje. Preko rupe postavite
trsku da biste proverili da li je
korenov vrat u nivou površine tla.
NA OTVORENOM

Stabalca postavite na razmake od 75 cm.
Trsku pod uglom od 45° učvrstite na
vodoravne žice (na dnu, levo), koje su
razvučene izmedu čvrstih stubova. Svako
stablo učvrstite na trsku (na dnu, desno).
UZ OGRADU

Da biste za rast vočaka osigurali dobro kruženje vazduha, žice učvrstite 10-15 cm dalje od ograde. Stabalca posadite 15-20 cm od ograde.
Sadnja kordonaca
Sadnja žbunaste voćke
2.
Zemljom ispunite rupu.
Tlo malo nagazite, tako da
izmedu korenja ne ostanu
vazdušni
Sadnja voćke stablašice
1.
lskopajte rupu
koja je za 'h šira od
korena voćke. U
nju stavite kolac na
dubinu od 45 cm i
oko 7 cm dalje od
središta rupe.
2.
Na dnu rupe
napravite mali hum i
u njegovo središte
stavite stabio.
Trskom proverite da
li se korenov vrat
pokiapa s
površinom tla.
3.
Korenje raširite i
postepeno zemljom
ispunjavajte rupu.
Zemlju nagazite da
biste bili sigurni da
je voćka dobro
učvršćena i da
izmedu korenova
nema vazdušnih
džepova.
4.
Spojnicu s
kopčom i
graničnikom 'stavite
na vrh koca, a zatim
na stablo, tako da se
graničnik nalazi
izmedu koca i stabla
(vidi malu sliku).
Spojnicu priiagodite
prema potrebi.
izvor - Velika ilustrovana enciklopedija Bašta, Mladinska knjiga Beograd, 2006
kontakt@sadnicevocne.com

FRUIT COMPANY © 2019 | POLITIKA PRIVATNOSTI
Gajenje voćaka
Orezivanje i oblikovanje
Korisni linkovi
Zaštita sadnica i biljaka
Berba i skladištenje
Kalemljenje
Priprema za sadnju
Oblici gajenja voća
Nega voćaka
[Jabuke][Kruske][Šljive][Breskve][Mini breskve][Nektarine][Kajsije][Dunje][Orah][Lešnik][Mušmule][Višnje][Trešnje][Aronija]
website-develop.com
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Facebook-u
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Pinterest-u
Vocne sadnice Fruit company d.o.o na Youtube-u